На нашем ресурсе вы можете полностью погрузиться в мир книги «Руски добровољци» — читайте её онлайн бесплатно в полной, несокращённой версии. Если предпочитаете слушать — воспользуйтесь аудиоформатом; хотите сохранить — скачайте через торрент в fb2. Жанр произведения — Серьезное чтение, Современная проза, Историческая литература. Также на странице доступно подробное описание, авторская аннотация, краткое содержание и живые отзывы читателей. Мы постоянно пополняем библиотеку и улучшаем сервис, чтобы создавать лучшее пространство для всех ценителей качественной литературы.
Руски добровољци

Дата выхода
03 марта 2024
🔍 Загляните за кулисы "Руски добровољци" — аннотация, авторский взгляд и ключевые моменты
Перед погружением в полный текст предлагаем познакомиться с произведением поближе. Здесь собраны авторские заметки, аннотация и краткое содержание "Руски добровољци" — всё, что поможет понять глубину замысла и подготовиться к чтению. Материалы представлены в оригинальной авторской редакции (Александр Александрович Кравченко) и сохраняют аутентичность произведения. Если чего-то не хватает — сообщите нам в комментариях, и мы дополним описание. Читайте мнения других участников сообщества: их отзывы часто раскрывают скрытые смыслы и добавляют новые грани понимания. А после прочтения обязательно вернитесь сюда — ваш отзыв станет ценным вкладом в общее обсуждение книги.
Описание книги
Почетком 1990-их година злобне силе су започеле страшан рат у дивној земљи Југославији. Нашој браћи Србима у њиховој праведној борби против многобројних непријатеља нико није помагао. Једина сила која је буквално прискочила у помоћ браћи били су руски добровољци. Српски мислилац Мирослав Топаловић овако је рекао о њима: «Ви сте нам дошли у помоћ по зову сопственог срца. Зов срца – то је глас савести, непомућен глас човекове душе. У вашем чину није било никакве користи, само тежња да нам помогнете у нашој невољи. Покретала вас је несебична духовна љубав и тежња ка праведности.Ово је књига о онима који су из далеке Русије пристигли у одбрану православља и српства.» Аутор књиге је и сâм учесник описаних догађаја. Књига „Руски добровољци“ појавила се захваљујући труду изврсног преводиоца Саве Росић.
📚 Читайте "Руски добровољци" онлайн — полный текст книги доступен бесплатно
Перед вами — полная электронная версия книги "Руски добровољци", адаптированная для комфортного онлайн-чтения. Мы разбили произведение на страницы для удобной навигации, а умная система запоминает, на какой странице вы остановились — можно закрыть браузер и вернуться к чтению позже, не тратя время на поиски. Персонализируйте процесс: меняйте шрифты, размер текста и фон под свои предпочтения. Погружайтесь в мир литературы где угодно и когда угодно — любимые книги теперь всегда под рукой.
Текст книги
Од наоружана треба истаhи пушкомитралез Калашникова (ПК) у Југославиjи познат као М.84, лаки митралез РПК (вариjанта Калашникова са продуженом цеви и ногарама) коjи jе припадао мени, залихе граната – „тромблона“, коjе су уз помоh посебног уреhаjа гаhале на 100-150 метара. Код нас jе Стрелков имао бацач граната.
Доле, у дворишту школе где смо живели, чекао нас jе омани аутобус Вишеградске хидроцентрале коjи jе требало да нас пребаци до те централе. Од не jе починао наш борбени пут тога jутра. Расположене ниjе баш било бодро, мучиле су нас рhаве слутне.
Брзо смо стигли до хидроцентрале, била jе свега неколико километара од града, подигли су jе почетком 1980-х година прошлог века Јапанци да прегради канон Дрине. Наравно, то ни изблиза ниjе била Днепарска хидроцентрала, али jе оставлала снажан утисак. Дрина jе врло лепа река, тече са jуга на север и улива се у Саву. У давна времена Дрина jе делила Западну и Источну римску империjу.
Прошавши пешице хидроцентралу, избили смо код првог тунела коjи нас jе изводио у долину Незуке (село Незук).
Био jе децембар, и у то време било jе jош врло мрачно. У нашем одреду било jе нас 10-12, сви Руси изузев jедног Србина – доброволца из Српске Краjине коjи се придружио нашем одреду. Звао се Симо.
Имали смо задатак да се попенемо узбрдо и уhемо у село Холиjаци.
Одлучено jе да се зауставимо у Донем селу, у jедноj од куhа, и сачекамо зору.
У свитане смо изашли из свог склоништа на стазу коjа jе водила нагоре. Унаоколо jе било тихо и мирно, село Незук су жители одавно напустили. Полагано смо се пенали на планински гребен обрастао шумом, а испод нас се пружала долина по коjоj су расуте куhе под крововима од црвеног црепа.
Премда jе, наравно, териториjа омогуhавала противничким осматрачима да нас примете и достоjно дочекаjу, то се ниjе десило. После сат или нешто више времена били смо на планинском гребену, дуж кога jе водила прилично широка стаза. Ту jе шума била реhа него на падинама. Кренули смо стазом у борбеном поретку, у колони, ка селу Холиjаци.








