Руски добровољци

Као што и приличи свештенику, био jе у црноj одежди. До познанства jе дошло у вишеградскоj цркви Роhена Пресвете Богородице. У храм смо пошли сутрадан по доласку у Вишеград. Отац Раjко нас jе врло лубазно примио и позвао у парохиjски дом. Посео jе читав наш Други Руски Доброволачки одред (у то време 10 бораца) за велики сто у трпезариjи. Ради таквог сусрета свештеник jе извадио велику боцу црног вина да нас почасти. Рекао jе да jе то вино косовско, произведено jубиларне године Косовске битке, 1989.

године, када jе прославлено 600 година од тог догаhаjа. Некако сам осетио да jе таj свештеник посебан човек. Касниjе сам сазнао да jе током рата у Босни и на Косову роhено негово петоро деце. Посвеhивао jе велику пажну нама, руским доброволцима. Премда jе било врло тешко да се о нама пастирски стара, пошто смо углавном били далеки од црквеног живота. Меhу нама су само двоjица била упозната са црквеном праксом – Валериj Биков и Игор Гиркин, потони чувени Игор Ивановиh Стрелков. Везу са доброволцима отац Раjко никада ниjе губио – разговарали смо, посеhивао нас jе, испраhао на последни пут погинуле доброволце. Потом, када су почели да долазе чланови породица погинулих доброволаца, на све могуhе начине им jе помагао и меhу нима су успоставлени врло блиски и дирливи односи. Отац Раjко jе добро разумео духовну суштину тадашних догаhана у српским землама и учешhа руских доброволаца у нима. Ми о томе тада уопште нисмо размишлали. Годинама касниjе (2011. године) на дан отварана споменика руским доброволцима у Вишеграду изговорио jе jако важне речи: «Када Господ допушта искушене коjе ми називамо ратом, то и jесте казна Божjа за све луде – праведне и неправедне, за оне коjи су се спремали за рат и оне коjи нису били спремни. Срби се нису спремали за рат. Сматрали смо да jе последни рат у нашоj земли – Други светски. Меhутим, због наших грехова и удалавана од Бога, стигла нас jе казна. Српски народ jе био принуhен да се брани. И ево сада, 20 година после тих догаhаjа, ништа се ниjе променило. И чека нас jош jедан рат, светски. Ми Срби се молимо да до тога не доhе. Али све jе веh спремно за таj рат, и до нега hе обавезно доhи. Господе, не остави нас, помози нам да у тим искушенима останемо луди, о чему jе говорио наш покоjни патриjарх Павле. Рекао jе и ово – „Господе, ако моj народ мора ратовати, нека он пати али нека не причинава другима патну.